LJUDIMA NA ZNANJE

Čujte me Srbi, deco moja, i vi drugi. Veliki Bog učiniće da danas živ plamenom postanem nebo, a pepelom zemlja. Sudije moje dosudile su mi oganj, ognju sam se i sam obećao i Velikom Bogu. Ovo ognjeno prikazanje neka vam svima pokaže da i sad uz Svevišnjeg pristajem.
Veća je moja praotačka vera od bilo koje!
Vidim imate velike zidane hramove od mramora i opeke.

Mi, Vila i Div, imamo naše velike zelene hramove od grana, ogranaka lišća,vama hramove zidaju protomajstori, majstori i zidari, dok naši niču sami iz zemlje i rastu do Neba. Puna je šuma naših hramova. Nikada vi nećete moći sazidati toliko hramova koliko naših nikne i uzraste po našim poljima i planinama.

Niko i nikada neće moći da poruši naše zelene hramove, jer ih je Bog stvorio, osim ako, vi smrtnici, sprečite klijanje semena, rast mladici, granje stablu i podizanje njegovo k Suncu.
Lepši su lisnati svodovi i zelene kupole naših svetih stabala od bilo kojih vaših, naši granati lukovi od vaših kamenih, živopis naših cvetova od vaših obojenih zidova, a pletivo naših grana i grančica od vaših ukrasa i rezbarija.
Lepše je pojanje naših vetrova i ptica od vaših pojanja i pojaca. Liturgiju vetrova i kiša u lišću naših zelenih hramova slušaju svi naši preci.
Kako ćete, o ljudi, uništiti naše bogove kad su oni reke, planine, Sunce, Mesec i Zvezde. Svete su nam sve naše vode, reke, jezera, izvori i bunari. Vama ništa nije sveto, čak ni ono sto mislite da sveto je. Kropljenje svetog dažda po našim poljima i voćnjacima obilno obavlja Svevišnji. Reke su nam svetilišta i svetice. Klanjamo se našem Ibru, Moravi, našoj Toplici. Žrtvu im sami dajemo da ih sami ne uzimaju. Ne možete nam ih uništiti, ako ne začepite izvore naših reka, zaustavite njihove tokove i zaravnate im korita. A šta će vam reći naš strašni Bog ako to učinite.
Maleni ste, o ljudi, i vera vam je malena, da zaravnite naše najviše Bogove Planinske,Troglava, Ozrena, Zlatibora, Kopaonika, Jastrebca, Radana i druge, koji nam od pamtiveka čuvaju stada, ptice i zverinje, brane nas od zla i daju utočište u nevolji.
Na koji način mislite, o ludi ljudi, zabraniti Proleću i Vesni Boginji da dođe u naša polja, šume i vrtove. Od njenog daha i naših molitava otvaraju se pupovi i razlistava lišće. Molitva za otvaranje pupova usliši nam i čuj svaki pup.
Znali smo pre vas čudotvorno isticanje mira. Čudotvornije mirišu naše lipe, jele i naše cveće livadsko od vaših mirisa i ko zna čega uobraženoga.
Svuda nas čeka po jedna svetost, jedna boginja i jedno božanstvo. Jedan Bor je jedan Bog. Jedna Breza je jedna Boginja. Ne možete nas uništiti!
Naš Javor je Svetac, a Jova Svetica. U našoj Svetoj Šumi stopljeno bdenije čini Njegova Svetost Patrijarh Hrast, čuva je veliki Jablan Pirg, a Stolpnik Čempres nikada ne silazi sa svojih visina. Na vrhu planine nad šumom činodejstvuje Veliki Vladika Bor. Ne možete nas uništiti!
Pobožan je i sveti narod Srbski. Ne možete nas uništiti! Čujte me, o ludi ljudi. Za nas uz reku od iskona kleči i klanja se Zemlji, Vodi i Nebu mnogočisleni red vodočasnih vrba.
Čujete li kako u granama Zovinim pupaju svirke naših svirala? a ispod kore Javora, gudalo traži pesmu gusala o Srbskim svetinjama i junacima.
Imamo i mi kandila noćnih, zvezda ponajviše, u krošnjama naših zelenih hramova. Imamo naša opela. Listopadi žutog lišća u našim šumama najveća su opela pod nebom u čast umrlih pupova, uvelog lišća i ogoljenih voćnjaka.

Ko može da spreči dolazak praskozorja i predvečerja, kad izlazi naša Zvezda Danica? da na nebu odeli dan od noći i noć od dana.
Sve je naše izvan domašaja vaše strašne rušilačke ruke!
Kako ćete, vi mali bedni ljudi, zabraniti Munji i Gromu da seva i grmi iz ruku Gromovnika? Zar se ne bojite gneva njegovoga? o nesreće jedne.
Kako mislite da skinete s neba naš Mesec? Čime mislite na nebu ugasiti svetlost našeg Sunca?
I pitam vas, o izgubljeni, čime mislite na zemlji ugasiti našu Vatru? Zar ovom lomačom? Nikada vi nećete moći ugasiti našu svetu Vatru! Možete je samo upaliti. Zapalite ovu lomaču! Nek gori u čast Svemoćnog i svih Vilinih i Divovih predaka.