CARSTVO LJUBAVI

Jednom davno, u jednoj zemlji, Vila je govorila o Ljubavi .... okupio se nekakav svet... slušali je. ....Odjednom se, od nekud, pojavio Div ...."Imam bolju pricu za Vilu.... i za vas'' , reče Div...


U jednoj zemlji, na brdovitom balkanu ziveli su nekada ljudi…njihovo carstvo je bilo poslednji raj na zemlji…ko u pesmi …… Carstvo Ljubavi.
U tom carstvu vladao je red, bezbriznost, zajednistvo i zadovoljstvo, svaka kuca bese beli dvor, na svakom dvoru verna ljuba a pored nje vitez koji joj svako delo posvecuje…
Ne bese takvog naroda nigde na svetu, narod taj je ziveo po pravilima neba, svako je svakom pomagao, tesio, postovao, voleo, nije bilo onih sa dva lica, zlobe, ljubomore…osmesi na licu su dolazili iz srca, ljubav iz duse…
Bilo je u carstvu, osim suza radosnica i suza zalosnica, za izgubljenim dragim osobama, ali sada necemo o tome…
U ovom carstu ljubavi je bilo lakse, nego u danasnjem svetu, naci stvorenje koje vas privlaci…svi su bili iskreni i niko nije ni pomisljao da krije ljubav…ruse kose i carobnjaci su pazili svoj narod.
Ali jednog dana neka se pametna “guzica” pojavila sa dosetkom da covek ima ogranicen broj osmeha, te da ih treba podhitno uskratiti kao i da se ne sme neograniceni broj puta reci “Volim te”
Po tom pametnjakovicu energija ljubavi nije beskonacna, nego ogranicena i da postoji opasnost kada se istrosi da dovede do bolesti i smrti.

Ovaj tupavac se dosetio da pocne sa proizvodnjom laznih osmeha i lazne ljubavi, brze bolje je seo i poceo da pise knjigu….
Pre nego sto je knjiga pocela da se prodaje u carstvu je pustena vest da nesebicno davanje ljubavi i osmeha oduzima dane zivota.
Do tada nepoznati osecaji i stanja zavladali su u carstvu ljubavi, niko vise nije slusao mudre reci, rusih glava i carobnjake, svi su im se ismevali…


LJubomora... ”Mislim da njoj dajes vise prave ljubavi nego meni”…. ”poklonila si mi lazni osmeh ,a njemu iskreni”....


Strah... ”Sta ako mi niko nikada ne pruzi pravu ljubav?!”


Laz ... ”ma,naravno da ti dajem pravu ljubav!”


Sumnja … ”je li njegov osmeh pravi ili ga je knjiga tome naucila?”


Da sve bude jos gore, pocelo je sa trgovinom ljubavlju:”Volecu te iskreno, ako i ti mene tako volis!”…
”Poklonicu ti pravi osmeh, ako ti meni das delic iskrene paznje!”


Novo znanje je dovelo do formiranja grupica , klasa, podklasa , kruzoka. Unutar grupe delila bi se iskrena ljubav, a clanovima drugog drustva pruzala bi se ona lazna.


Ne lezi vraze, a djavo ne ore i ne kopa, unutar drustva se dogadjalo da se pojavi lazni osmeh! Odjednom niko ni u koga nije imao...

Poverenja….”Voli li me stvarno?”....”Daje li drugome pravu ljubav?”.. “Da ne posecuje Hektora”...

”Dobra knjiga” dobri knjiski moljci, upijali ko ludi, jos bolja skola glume…tako da je lazna ljubav bila slika i prilika prave, stvarno je bilo tesko od oka proceniti koji je osmeh iskren, a koji lazan, koja je ljubav prava, a koja lazna..cuvanju iskrenih osmeha i ljubavi samo za posebne ljude.
LJudi su obolevali, lica su bila bleda, oci bez sjaja, dusa prazna…cak se cinilo kako tezi oblik bolesti imaju oni koji daju vise lazne ljubavi i koji, isto takvu, ljubav dobijaju….
Boljka je drmala carstvo, vakcine se izmisljale, jednom su mislili da su krive ptice, drugi put svinje…

Islo tako , dok nisu shvatili da su prevareni …tada pocese da bacaju glupe knjige i recepte za srecan zivot….pozvase ruse glave i carobnjake, priredise veliku slavu u cast ljubavi…..

Jedan od carobnjaka se obratio svom narodu:”Najdrazi moji, ziveli ste u zablud,. prodavac magle vas je zaveo i obogatio se na vasoj naivnosti! No, zelim da mu, bogatstvo koje je stekao, varajuci vas, donese srecu. Zelim da pronadje Pravu LJubav i da shvati kako je nikakvo materijalno bogatstvo ne moze nadoknaditi.

Slobodno se volite iskrenom ljubavlju, neka svaka cestica, takve ljubavi, koju poklonite blizenjem, poput grudve snega, sto se kotrlja niz breg, postaje sve veca, i veca, i veca...vraca vama i rusi svaku nedacu pred vama!



Zivela ljubav, Mocna i Beskonacna!