Bila tri muškarca,koji su nosili svaki po dve vreće. Ali teret nisu osećali jednako.Vreće su im,jedna spreda a druga straga, visile obešene na drvenoj motki na ramenu.
Upitali prvog čoveka šta ima u vrećama.Odgovorio je:- Svi moji uspesi,sva dobra dela mojih prijatelja,sve životne radosti- u vreći su straga. Skriveni od pogleda,završeni,prekriveni lišćem,ne smetaju mi mnogo.U vreći spreda imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile.Hodam,zastanem često,vadim ih,posmatram,proučavam,mislim šta ću. Stalno sam s njima,i mislima i osećajima.Stalno radim na njima.
Taj se čovek često zaustavljao,gledao unazad, mučio se nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo.
I drugog su čoveka upitali isto.Rekao je:-U vreći spreda nosim moja dobra dela,spoznaje o vrlinama.Često ih gledam,vadim i pokazujem drugima. Vreća na leđima sadrži moje greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom kuda god krenem,jer one su moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me,ponekad su veoma teške.
Treći muškarac je odgovorio:- Na prednjoj vreći napisao sam reč "dobrota".Prepuna je pozitivnih misli,dobrih ljudskih dela,svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu,misli o mojoj snazi.Ta mi vreća nije teška.Naprotiv,poput brodskih jedara, pomaže mi u kretanju napred.A vreća na leđima ima natpis"loša sećanja" i prazna je,jer sam joj odrezao dno.O svemu što mi se loše dogodilo,o lošim mislima koje ponekad o sebi imam,o zlu koje od drugih čujem,malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz rupu to ode zauvek.Ja sam slobodan.Ja nemam tereta koji bi me usporavao u hodu;)
0 коментара:
Постави коментар